Bog početka
Da li znate da se mi zapravo uvek nalazimo na početku? Bukvalno svaka radnja koju imamo u toku dana ima svoj početak. Ali doslovno smo konstantno na početku nečega. Da li započinjemo ručak, ili počinjemo da pišemo, ili počinjemo da se tuširamo, pravimo kolače, smejemo se, plačemo, hodamo... Zanimljivo je koliko zapravo imamo ogromnu averziju prema počinjanju a zapravo svaki j****i dan mi smo u milion nekih novih početaka. Vrlo često možemo čuti od ljudi da je kasno da nešto započinju. Kakva zabluda i kakva laž! Laž prema sebi. A ona kasnije najviše boli. Mislim, ja to kapiram skroz jer vrlo često i samog sebe stavim u tu poziciju da nešto ne mogu ili da je za nešto kasno. Sama pomisao na početak vrlo često ume da mi izazove teskobu kako telesnu tako mentalnu. A znate zašto je tako? Jer nama je početak vezan obično samo za nešto "važno" i "veliko" u našem životu, a to su u većini slučajeva i najzahtevniji poduhvati koje imamo. I tako smo omrzli početke. Evo baš se
